Ok, čuo sam nešto o tome da treba da razmišljam o budućnosti - šta sad?

Jedna od prvih reakcija na upoznavanje poslovne zajednice sa temom strategijske dalekovidosti je gomilanje pitanja i dilema…

Zašto bi se uopšte bavili budućnošću?

Pogotovo, kakve veze ima razmišljanje o budućnosti sa onim što danas treba da uradim? Bez jasne i trenutne vrednosti uz niz hitnih stvari koje treba danas da uradite, bavljenje budućnošću lako pada na listi prioriteta.

Sve i da nađem vremena, odakle da krenem?

Analiza bilo koje budućnosti tiče se svakog bitnog aspekta života, privrede, politike, ekonomije, društva, onoga što ljudi vrednuju i što daje smisao životu...Utvrditi moguće, verovatne i poželjne budućnosti je zahtevan posao...bolje je ni ne počinjati.

Kako uopšte da „to“ uklopim u dnevni posao?

Shvatam da je potrebno pratiti trendove, uočavati slabe signale ali čiji je to posao, gde on spada u podeli posla? A nismo ni planirali to da uradimo, tako da...

Ako počinjemo nešto novo pa sve i da imamo priliku da u sledećem projektu planiramo da se pozabavimo budućnošću, koji alat da koristimo?

Postoji toliko različitih modela, drugačijih pristupa...Ne vidimo očigledan prvi korak i sigurnu stazu, izgleda kao da radimo na pogrešan način, ili radimo pogrešne stvari.

Ko bi uopšte hteo da kupi budućnost?

Kako da ovo prodam klijentu? Šta će reći zainteresovane strane i kako da upravljam njihovim očekivanjima od budućnosti na koju im ukažem? Kad je i sam proces upitan, zbog mnoštva mogućih pristupa, a znajući da „ne postoje činjenice o budućnosti“, kako uopšte da zaslužim legitimitet moga rada na budućnosti? Uostalom, šta će moj najbliži tim saradnika da pomisli o meni kada im kažem: „Hej drugari, ko hoće samom u budućnost?“

Hajde da se malo opustimo oko budućnosti, verujmo procesu. Kao prvo, nećete svakako „pogoditi“ pravu budućnost, nemojte to ni da očekujete. Ne postoje činjenice o budućnosti, kao prvo. Kao drugo, svaka korisna rečenica o budućnosti, na početku deluje apsurdno.

Vrednost dalekovidosti dolazi iz procesa. Verujte u proces. Dalekovidost donosi rezultate jer je u pitanju kolektivni i inkluzivni i kreativni rad. Dalekovidost je zajedničko putovanje vašeg tima i zainteresovanih strana kor mapu. Iako mapa nije teritorija, putovanje uz dalekovidost vas sprema za putovanje kroz prave situacije, koje ste prethodno prošli u sigurnom okruženju scenarija i mogućih strategija.

Vakcinom sprečava da se zarazite ili teže razbolite u susretu sa virusom, a strategijska dalekovidost vas sprema za različite moguće scenarije. U razmišljanju o budućnosti, ako ste razmotrili čitav niz mogućnosti, na neki način ste stekli imunitet od „šoka od budućnosti“. Ako dođe do jedne od ovih mogućnosti, bolje ste spremni.

Nemojte da brinete ako niste razgovarali sa svima, pregledali svaku važnu vest, uočili svaki signal…

Mapa nije teritorija, pa ni vaše mapiranje budućnosti neće biti potpuno, niti mora da bude. Uradite koliko možete, i to je već nešto. Svaki, pa i najmanji uvid je bolji od rada na neproverenim pretpostavkama o tome šta može ili ne može biti.

Neće uvek biti prijatno. Neophodno je da uključite zainteresovane strane i sa nekima ćete imati neprijatne razgovore. Međutim to je najbolji način da izađete iz zone komfora i oborite svoje predrasude i pretpostavke, a verujte – svi ih imamo.

Postavite stvar jednostavno – ako želite da ponudite novu uslugu klijentima  - nije dovoljno da razmotrite njihove današnje želje i potrebe. Naravno ako želite da su vaše usluge ili roba „otporni na budućnost“.